Техничке карактеристике гаса
Састав природног гаса сачињавају метан (CH4) 97%, етан (C2H6) 0,91%, пропан (C3H8) 0,36%, бутан (C4H10) 0,16%, пентан (C5H12), угљен -диоксид 0,52%, кисеоник 0,08%, азот 0,93% и други гасови у мањим траговима. Термоенергетске карактеристике крећу се за Вобе индекс до 54 MJ/m3, горња топлотна моћ до 47,2 MJ/m3, доња топлотна моћ до 42,5 MJ/m3, релативна густина 0,75kg/m3 и температура паљења до 640°C. Експлозивна моћ природног гаса се креће у границама од 5 до 15 % количине гаса у ваздуху.
Након довођења из налазишта на површину природни гас се чисти од примеса воде и других гасова, нафте и механичких нечистоћа. Након прочишћавања гас се транспортује гасоводима великих пречника у чијем саставу су компресорске станице, складишта, мерне и регулационе станице да би се преко примопредајних станица системима дистрибуције транспортовали до крајњих корисника. За потпуно сагоревање једног кубика гаса потребно је два кубика кисеоника, сагоревање је без дима , чађи и нема пепела а такође, у продуктима сагоревања нема сумпордиоксида нити угљенмоноксида, тако да се сагоревањем не проузрокује аерозагађење.
Природном гасу се додаје одорант средство јаког, непријатног и карактеристичног мириса да би природни гас, који је без мириса, добио специфичан мирис како би се лакше открило цурење гаса из гасних инсталација, а сам процес додавања одоранта природном гасу зове се одоризација. Одорант сагорева заједно са природним гасом, а продукти сагоревања немају непријатан мирис. Уређај, којим се одорант убацује у струју гаса, назива се одоризатор.
У зависности од његовог квалитета, основне термоенергетске карактеристике природног гаса се крећу у следећим границама:
